Ono što nam treba!- Hrabrost, Samopouzdanje i Satisfakcija!

 

Ovaj blog je, ili bar sličan njemu,  kreiran 2017. godine.
Da, da sam pisala od tada, do danas bih imala 5 godina ,radnog iskustva’.
Iskustva u čemu?
Šta sam, pobogu, htela i imala tada da kažem svima Vama?
Stvar je u tome što, po mom mišljenju sada, čim sam ga kreirala imala nešto na umu... Neki bi verovatno rekli da se ne žalostim jer za ideje nikad nije kasno. Da, sada kao starija, mogu garantovati da nisam pametnija, čak i da moje konvergentno mišljenje i nije toliko intenzivno ( što je nažalost i naučno potvrđeno), a samim tim ni ideje mi nisu baš najoriginalnije .
Šta se onda  sada desilo? Šta me je pokrenulo?

Rekla bih da je to hrabrost!

U tim godinama imala sam samo ideje, a znate, one sem što vam oduzimaju od sna, ništa ne preduzimaju da bi se ostvarile. Morate Vi.
Nisam imala Hrabrosti da krenem, jer nisam imala Samopouzdanja, a samopouzdanja nisam imala, jer nisam nikad osetila Satisfakciju da sam sposobna da radim na svojim idejama.
Obratite pažnju na velika slova.

Da, moj Bermudski trougao. Hrabrost, Satisfakcija i Samopouzdanje.

Može se reći da je to moja lična država SHS.
Nije sada da pametujem da poznajem istorijske činjenice, ali eto. To je bila moja tamnica, ili kako je drugi nazivaju  Zona komfora.
Ne znam zašto takvo ime, jer to što nazivaju komforom za mene je predstavljala dosadu. Mnogo dosade.

          Članak je inspirisan knjigom Velika čarolija. Autor: E. Gilbert. Izdavač: Laguna.

Ne volim dosadu.
Zato sam odlučila da sklopim pakt i sa Bermudskim trouglom, SHS-om i Zonom komfora.
Rekla sam im da je ova ljubav trajala, dok je trajala, vreme je da se krene dalje.
Its time to move on!
Raskinuli smo ovu vezu na svim nivoima. I na emocionalnom, i na psihičkom i na ekonomskom. Raskid na društvenom nivou je bio težak,  ali uspeli smo da se dogovorimo.

Spakovala sam kofere i krenula. Napravila sam prvi korak.
I znate šta posle toga sledi? Ne znate gde bi!
Gde da krenem dalje?
Obeshrabrenoj meni nedavni saborci su mi pružali mogućnost da se vratim.
Ali ne, ne vraćam se.
Tamo je mrtva dosada!
Znate šta sam uradila?

Ništa!

Dozvolila sam sebi da po prvi put ne uradim ništa.

Nihil novi sub sole - Ništa novo pod suncem. To mi je palo na pamet.

Zato sam potražila inspiraciju u ljudima koji su već taj put prošli. To mi je dugo i bila najveća uteha u prošlom životu, to da nisam jedina koja je kroz ovaj život, na ovaj način, prolazila.

Ko su te osobe? Ili još važnije, kako da ih pronađem?
Ispred su nosa!
Znam, zvuči izlizano, ali zaista možda se vaša najveća inspiracija nalazi u knjizi o kojoj dugo vremena razmišljate, ali odlažete njeno čitanje, jer pobogu, nema se vremena. A, možda i u dugo odlaganom kafa/razgovoru sa prijateljom?

Mnogo je stvari. Istina, kako da ih ne bude kada se sve to taložilo toliko vremena. Promene sigurno nisu lake, ali su, bar u mom slučaju, bile neophodne.

Epilog!

Danas živim u svojoj rekonstrisanoj SHS državi. Nakon našeg raskida, shvatila sam da nije rešenje u tome da odeš od svega, da kreneš ispočetka (možda Vaše jeste..?). Ne, moje rešenje se sastojalo u tome da prigrlim sve svoje nekadašnje saborce i da im kažem da je vreme za promene!

U mojoj rekonstruisanoj državi SHS, gde SHS radi za mene, a ne protiv mene, ima se vremena za čitanje, jer ovde sam ja prioritet, a ne obaveze koje sam sebi , ničim izazvana , propisala.

U novoj rekonstrisanoj državi istražuju se novi putevi nadogradnje svakog sistema zasebno. Do sada smo radili na nadogradnji Hrabrosti i kada smo se pomerili sa mrtve tačke možemo krenuti u nove nadogradnje, jer jedino sveobuhvatnim nadograđivanjem sebe život može biti ono što želite od njega.

U čemu se sastoji Vaše rešenje?