Zoya's stories

Ne volim razvrstavanje crno na belo, da ili ne, i slično. Ali hajde da razmotrimo mogućnosti. Uskoro ću dobiti ,,epitet”tj. zvanje apsolventa na osnovnim studijama. Naravno, ako do tada ne odustanem uopšte od tih studija. -Kakoo sadaaa da odustaneš posle toliko uloženog truda? - Bile su reči moje drugarice, da baš zbog toga i razmišljam o odustajanju. Mnogo truda, živaca i zdravlja je uloženo, a zauzvrat dobiješ papir ( koji btw čekaš dve godine) i prijaviš se na Zavodu za zapošljavanje. Na listi budete 73. a ispred Vas su oni kojima ste pomagali na studijama i koji su se samo provlačili tokom svih tih godina.   Naravno da su oni prvi diplomirali. Odustajem, jer toliko sam se trudila i žrtvovala, a osim izgubljenog zdravlja čovek ništa ne dobija.   Verujem da je tako na svim nivoima školovanja, samo što toga tad nismo svesni, sve dok ne dođemo do poslednjeg stadijuma gde moramo sebe zapitati   kuda dalje, majstore? Predlozi za da i ne?! Evo ih u nastavnku,...

  Ovaj blog je, ili bar sličan njemu,   kreiran 2017. godine. Da, da sam pisala od tada, do danas bih imala 5 godina ,radnog iskustva’. Iskustva u čemu? Šta sam, pobogu, htela i imala tada da kažem svima Vama? Stvar je u tome što, po mom mišljenju sada, čim sam ga kreirala imala nešto na umu... Neki bi verovatno rekli da se ne žalostim jer za ideje nikad nije kasno. Da, sada kao starija, mogu garantovati da nisam pametnija, čak i da moje konvergentno mišljenje i nije toliko intenzivno ( što je nažalost i naučno potvrđeno), a samim tim ni ideje mi nisu baš najoriginalnije . Šta se onda   sada desilo? Šta me je pokrenulo? Rekla bih da je to hrabrost! U tim godinama imala sam samo ideje, a znate, one sem što vam oduzimaju od sna, ništa ne preduzimaju da bi se ostvarile. Morate Vi. Nisam imala Hrabrosti da krenem, jer nisam imala Samopouzdanja, a samopouzdanja nisam imala, jer nisam nikad osetila Satisfakciju da sam sposobna da radim na svojim idejama. Obratite p...

  Danas 13. Januara u 13 časova u kabinetu 303 (svaka slučajnost sa brojevima je, verujem,slučajna) je započeo januarski ispitni rok na mojoj poslednjoj godini osnovnih studija i to sa   predmetom koji vučem mesecima. Psiholozima neće biti teško da naslute da je Teorija ličnosti u pitanju. Napokon je svanuo dan da se rešim tog predmeta koji mučki učim mesecima. Svanuo je dan, ali nisam ustala ja. Pala sam, ne na ispitu, na njega nisam ni otišla, nego u postelju. Trinaest je časova, a ja okružena tabletamaiI sa toplomerom u ustima. Hara Kovid zemljom, a ja negativna u svakom smislu. I na koronu i na položen ispit. Šta se dogodilo? Moje telo je jednostavno otkazalo poslušnost. Beeez brige, idemo redom. Kao student psihologije jedna od predosti tokom studija jeste što tačno znate od čega oboljevate, ali to što znate vas ne sprečava u tome da se razbolite. Ja sam studentkinja psihologije, ovo čisto ponavljam zbog sebe. A evo kako sam došla do ovoga.. Prvo se brani...