Zoya's stories

  U moru saveta koji se tiču uspeha lako je da se čovek obeshrabri kada u svojim ranim dvadesetim ne zarađuje milione, nije izumitelj svetskog renomea ili tiktoker svetskog snimka(?). Iskreno, meni nije problem da ustanem u pet sati ujutru, vežbam i zdravo se hranim, kao što većina uspešnih osoba radi, ali mi je problem da nađem svrhu u svemu tome. Problem mi je da pronađem nešto što će me svakog jutra dizati iz kreveta i pričinjavati mi zadovoljstvo da to radim svaki dan, bez obzira na praznike, bez obzira na umor i iscrpljenost. Pokušala sam na sve načine, od čitanja knjiga, blog-postova, do jutjub snimaka. Ne mogu da kažem da su to besmislice, imalo je tu veoma kvalitetnog sadržaja, ali jednostavno što sam više gledala te uspešne ljude i što su više pričali o svom uspehu meni je bivalo sve gore razmišljajući o tome, ne koliko su oni uspešni, nego koliko sam ja daleko od njih. Ovo nema veze sa ljubomorom i zavidnošću, ovo ima veze sa mojom svešću o tome koliko je nama v...

  Oktobar 3. Ispitni rok o kojem svaki student mašta. Mašta da ga ima, ali ipak ga i preklinje   kada ga dobije. Ambivalentost između želja i stvarnosti   je možda najdosledniji opis studentskog života. Stvarno nisam znala što se toliko cimam oko tog ispitnog roka. Od njega mi nije zavisio ni uslov, a ni  budžet. Mogla sam jednstavno, bez ikakvih konsekvenci preskočiti taj rok, ali prefekcionistkinja iz mene kao i uvek je potisnula zdrav razum i nastavila dalje, uprkos upozorenjima svog tela koje mi je poručivalo da je iscrpljeno. Osećala sam izvestan pritisak i umor, ali nisa htela to samoj sebi da priznam, jer na odmor nisam imala pravo.   Celo leto sa skoro provela u besposlici. Moje ambivalentne misli su me ubijale i kako to obično biva,kada dosadite sebi, potražite nekoga drugog da mu se žalite. Ukrcavši se u autobus kojim sam krenula na ispit započelo je pretraživanje poslednjih kontakata, mojih potencijalnih žrtava i eliminacija onih koje ...